Kako žive migranti u Srbiji?

Da li si se ikada zapitao/la kako migranti zapravo žive u Srbiji? Često čujemo razloge zbog kojih su oni napustili svoje države, ali da si ikada imao/la priliku da razgovaraš sa migrantom sa Bliskog Istoka ili iz Afrike? Svesni smo da strah od nepoznatog ume da nas dovede do negativnog stava prema drugim ljudima ili društvenim pojavama. Ipak, da li je taj strah opravdan i da li možemo nešto da učinimo sa njim?

Žene iz Sirije i migrantska kriza: Preživeti rat, izgraditi mir i preuzeti nove uloge

Žene su isključene iz formalnih mirovnih pregovora. Promene u društavima u kojima se odvijaju sukobi ne uspevaju da prepoznaju sa stvarnost i potrebe žena. Uprkos tome, žene su ostale uticajne za uspostavljanje mira i obnove.

Deca krize: etnografske perspektive maloletnika bez pratnje u i na putu ka Evropi

Tokom 2015. godine, kada su se ljudi širom Evrope pomirili sa dolaskom stotina hiljada izbeglica, novinari i politički komentatori brzo su označili trenutnu situaciju 'krizom'.

Novi život u Srbiji - zašto je obrazovanje važno?

„Uzeo sam srpsko ime Stefan i sada me svi zovu tako, čak i prijatelji koji su došli ovde kao izbeglice” kaže Dilsad* sa sjajem u očima i na tečnom Srpskom.

[Migranti i pandemija koronavirusa] - Kako nas pandemija COVID-19 uči solidarnosti?

Treba da imamo na umu kada se obavezujemo u jednoj borbi, da nikoga ne ostavljamo iza sebe. Migranti - poput beskućnika, žena i dece koji su žrtve porodičnog nasilja, ljudi u pritvoru i drugih - suočavaju se sa većim rizikom tokom pandemija virusa korona

Migracije i Agenda 2030

Na pitanja održivog razvoja koja su obuhvaćena ciljevima agende - smanjenje siromaštva i gladi, unapređenje zadravlja i obrazovanja, ravnopravnost polova, klimatske promene i drugi - ne možemo odgovoriti i bez adekvatnog razmatranja migracija.

[Migranti i pandemija koronavirusa] - Uticaj na zemlje arapskog sveta

Kako restrikcije usled pandemije COVID-19 utiču sredstva za život u globalnoj ekonomiji, izbeglice i migranti na Bliskom Istoku i Severnoj Africi su među najteže pogođenima.

[Migranti i pandemija koronavirusa] - Solidarni u jednoj borbi

Izolacija je sigurno jedna od najomraženijih reči u poslednje vreme. Migranti u centrima međutim, znaju taj osećaj već godinama. Kako se nose sa virusom?

[Migranti i pandemija koronavirusa]- Kriza koja ne prestaje

Činjenica je da će pandemija proći i da ćemo se vratiti normalnim tokovima života. Međutim, potrebno je da se zapitamo šta će biti sa onim ljudima koji su odavno van „normalnih tokova života“. Da li ćemo se izboriti s diskriminacijom i postati solidarniji nego što smo to dosad bili?

[Migranti i pandemija koronavirusa] - Portugalsko rešenje

Svi pojedinci sa migrantskim statusom koji se nalaze u Portugalu koji čekaju rešenje statusa biće tretirani kao potugalski državljani do najmanje 1. jula, saopštile su portugalske vlasti, kako bi se osiguralo da migranti imaju pristup javnim službama tokom izbijanja koronavirusa.

Kako izgleda početak novog života u Srbiji?

Karoks je imao 15 godina kada je peške stigao do Evrope - bio je sam. Posle godina prelaženja iz jedne zemlje u drugu, na kraju je dobio azil u Srbiji. Našao je posao i dobro se oseća u svom novom životu.Saznajte više: https://www.youtube.com/watch?v=qu5kNnLmpPk&t=8s&fbclid=IwAR00oohgCZ91sRP2yLQ7fs4Vvw4cCH2rx7LMZxO2hmV9VsRr3gAwi2Mtii4

Prve radionice o traženju posla i zapošljavanju

Migranti u Srbiji suočeni su sa brojnim izazovima kada je reč o zapošljavanju. Veliki značaj pridaje se adekvatnom informisanju o tome šta je sve potrebno od dokumenata koji su nužni za zaposlenje, do toga kako se najbolje pripremiti za razgovor za posao.

Održan trening za karijerno vođenje i savetovanje

Osnaživanje migranata za ulazak na EU tržište rada predstavlja težak i izazovan proces koji karakterišu različite i za njih često neizvesne socio - ekonomske, društveno - političke i kulturološke razlike i barijere. Tokom njihovog procesa prilagođavanja na drugačiju kulturu veštine karijernog vođenja i savetovanja mogu poslužiti kao korisna alatka za efikasnije snalaženje, adaptaciju i razumevanje društvenih prilika i integracije na tržište rada.

Treća godina projekta ALMIT - Šta smo naučili do sada?

Migrantska kriza zahvatila je mnoge evropske zemlje i od samog početka traženi su mehanizmi podrške izbegličkoj populaciji. Obrazovanje je prepoznato kao jedan od najznačajnijih mehanizama u procesa integracije, čime se doprinosi poboljšanju ne samo znanja i veština, već i kvaliteta života, i unapređivanju zapošljivosti. Projekat ALMIT – Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuka, ima za cilj da pronađe načine za lakšu integraciju migranata na tržište rada i tokom 2019. godine je osmišljeno i pilotirano više desetina treninga i obuka iz oblasti srpskog jezika, građanskog vaspitanja i  interkulturalnog učenja. Projekat se realizuje u periodu od januara 2018. do juna 2020. godine u četiri zemlje – Srbiji, Bugarskoj, Turskoj i Austriji. Treći sastanak partnera u okviru ALMIT projekta održan je u Dužčeu u Turskoj, 20. i 21. januara 2020. godine na kojem su prisustvovali predstavnici Univerziteta u Sofiji (Bugarska), preduzeća Zgura-M Ltd (Bugarska), Austrijskog pokreta omladinskih radnika - ÖJAB (Austrija), Opštine Šid (Srbija), Čovekoljublja (Srbija), Lokalne samouprave i Pokrajinske direkcije za obrazovanje Düzce (Turska) i Beogradske otvorene škole. Tokom sastanka predstavljeni su dosadašnji rezultati rada svih partnera, koji su imali priliku i da podele svoja iskustva, kao i da govore o izazovima sa kojima su se susreli i primerima dobre prakse. Pored toga, predstavljeni su i planovi za realizaciju budućih aktivnosti Radnog paketa 5 - Savetovanje o naseljavanju i traženju posla i drugih projektnih aktivnosti.  Za više informacija o projektu ALMIT, posetite zvaničan sajt projekta (https://almit-project.eu), i facebook stranici (https://www.facebook.com/ALMITproject )

Proslava Nove godine u Šidu

U organizaciji Kulturno - obrazovnog centra Šid na Trgu kulture je 31.12.2019. organizovan doček Nove godine za decu. Učešće u ovom događaju uzeli su i omladinci iz prihvatnog centra u Šidu, predstavljajući svoje rukotvorine koje su poklanjali prisutnim građanima. Ovom prilikom predstavljen je i projekat ALMIT - Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuku. 

Novim znanjima protiv diskriminacije

Predstavnici Beogradske otvorene škole i Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve „Čovekoljublje“ su 24.12.2019. učenicima Osnovne škole „Rifat Burdžović Tršo“ u Tutinu održali predavanje o diskriminaciji i podelili iskustva rada sa migrantskom populacijom. Ivan Topalović je u ime projektnog tima, predstavio mehanizme nastajanja diskriminacije i obrazložio zašto je važno da tokom čitavog života težimo upoznavanju novih ljudi i kultura, i na koji način to može obogatiti naš život. Zineta Sadiković i Anisa Mecinović, profesorke srpskog jezika i književnosti, koje i sprovode obrazovne programe u okviru projekta ALMIT, učenicima su predstavile ko su polaznici koji uče srpski jezik, kako izgledaju časovi koji se sprovode u kampu i na koji način prevazilaze kulturne i jezičke barijere. Projekat ALMIT – Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuka, ima za cilj da pronađe načine za lakšu integraciju migranata na tržište rada i projekat je finansiran od strane Evropske unije, kroz Program za zapošljavanje i socijalne inovacije. Nacionalni projektni tim čine Beogradska otvorena škola, Opština Šid i Dobrotvorna fondacija Srpske Pravoslavne Crkve “Čovekoljublje”.

Upoznajmo Burundi i Kongo

Kada ste poslednji put naučili nešto novo o drugoj državi a da niste morali da je posetite? Da li znate koliko je vaša kultura bliska nekoj drugoj? Koliko sličnosti imaju Kongo, Srbija i Burundi? Ovo su neka od pitanja na koje smo zajedno pokušali da odgovorimo.

16 Dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

U okviru globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", projektni tim ALMIT-a iz Srbije priprema događaje podizanja svesti, gde ćemo govoriti o diskriminaciji, jednakosti i drugim važnim pitanjima. 

ALMIT na Info danu o EU programima

Članovi projektnog tima Branimirka Riđošić i Željka Jarić učestvovale su na obuci „Info dan o EU programima“ koja je organizovana u saradnji sa Regionalnom agencijom Srbije i Regionalnom razvojnom agencijom Bačka, gde su predstavile ukratko projekat ALMIT - Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuku. Obuka je realizovana u ponedeljak, 2. decembra 2019, u Novom Sadu. Tokom obuke upoznale su se sa procedurama prijavljivanja na EU programe kao i izvorima informacija i načinom povezivanja sa zainteresovanim učesnicima za EU programe, a posebno Programom EU za zapošljavanje i socijalne inovacije (EASI), u okviru kojeg se sprovodi i projekat ALMIT. 

ALMIT i projekat Just Human u Šidu

U subotu, 30.11.2019, u gimnaziji „Sava Šumanović“ u Šidu, održan je sportski turnir na kojem su učestvovali učenici škole i mladi iz migrantske populacije koji su smešteni u prihvatnom centru u Šidu. Tom prilikom predstavljen je i projekat “ALMIT – Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuku”. Ovom događaju prisustvovali su direktorka gimnazije Nada Aničić, nastavnici i stručni saradnici gimnazije, kao i drugi timovi. Turnir je organizovala grupa učenika „JUST HUMAN“ s ciljem da se učenici bolje upoznaju ,više druže i prevaziđu razlike i barijere kada su migranti u pitanju. Projekat „JUST HUMAN“ nedavno je nagrađen u Novom Sadu, priznanjem i novčanim iznosom za njegovu realizaciju.

12